U BELOM ILI OKOVANA ZLATOM ?

Od Eve i Adama ili od pećinskog čoveka, u zavisnosti od toga kako sagledavamo početak sveta, a u svakom slučaju od „noći vremena“ (kako bi rekli Francuzi), jezgro društva jeste odnos izmedju muškog i ženskog. Osnove egzistencije – sklonište, hranjenje i razmnožavanje – prožete su postojanjem ili nedostatkom relacije u paru. Čak i homoseksulani parovi, čak i monasi u odnosu s Bogom, podležu istim zakonitostima interakcije polariteta – slabog i jakog, aktivnog i pasivnog, nekog od vidova muškosti i ženskosti.

I kao što se taj odnos tokom istorije modifikovao, tako je i njegova reprezentacija doživela nebrojene predstave u svim vidovima čovekovog estetizovanog izražavanja noseći sve emotivne naboje od obožavanja do gnušanja. Bez obzira što se savremena umetnost okrenula mnogim drugim temama i formama, priča o odnosu medju polovima daleko je od svog zaključka.

Pred nama je još jedan rad – White Wedding - sačinjen u medijima videa i fotografije, sasvim svedene montaže i kolorita, koji ponovo usmerava naš pogled ka odnosu muškog i ženskog u našem neposrednom trenutku i prostoru. White Wedding se posebno obraća onom aspektu muško – ženskih, naročito bračnih odnosa koji potencira koordinaciju izmedju sreće koju donosi sama relacija i nadoknadjivanja tog zadovoljstva materijalnim obiljem. Sa samo nekoliko slika, rad nas preplavljuje osećanjem bolne usamljenosti, teskobnog iščekivanja, utiskom o predugačkom vremenu koje ne teče nego stoji ili se vrti u krug. Luk i pasulj se venčavaju u belom i traju, menjaju se i preuzimaju boju crvene šerpe i usamljene ulične lampe u crvenkastom zimskom sumraku, ali muškarac i žena sede nad praznom šerpom nad kojom sve bledi, gubi boju, zvuk i ukus, sede bez radosti razgovora, deljenja i medjusobnog hranjenja. Podsećaju nas na one strašne pretnje zlih veštica, baba i tetaka, koje smo želeli da poreknemo kad smo se zaljubili i odlučili da živimo sa osobom suprotnog pola, ono „kad glad zakuca na vrata – ljubav izleti kroz prozor“.

Posle mnogo godina estetizovane društvene angažovanosti koja je povremeno preuzimala i oblik otvorenog protesta (i kojim je uspevala da uskomeša barem elektronski povezane zajednice), grupa Baza nastavlja pretresanje socijalno bolnih mesta, ali sada iz rakursa mikro celine. Ovim nas radom uznemirava tiho i bez prejakih udaraca, ali u svakom od nas dodiruje najdublje strepnje i zebnje povezane s onim što bismo sve želeli da izbegnemo – siromaštvo čulnosti i komunikacije, glad za bliskošću i sigurnošću, nemanje onog drugog pola koji će nas dopuniti do sfere.

Ostavlja nas s pitanjem „Da li će najzad neko doći i nahraniti se onim što smo predano i dugo pripremali?“

Dragana Žarevac
Juli 2008

Grupa BAZA postoji od 1996, a od 2000-te u njoj deluju dva umetnika - Branka Miličić i Vladimir Barbul koji svoju pažnju usmeravaju ka videu, kompjuterskoj animaciji, performansu i fotografiji. BAZA je svoje performanse izvodila u galerijama, kulturnim centrima i na javnim prostorima u zemlji i inostranstvu, učestvovala na više međunarodnih festivala posvećenih performansu, videu i novim medijima, a njihovi radovi deo su video kolekcija koje su prikazivane širom Evrope.

Festivali, izložbe, prezentacije (selekcija)

Likovni salon KCNS, Novi Sad 2008; MP_ART Café Galerija, Novi Sad 2007; OUT VIDEO Festival, Jekaterinburg, Moskva, Rusija, 2006, 2004; “Crossing Over Time”: Brora, UK 2004; Side Cinema; Njukasl, UK 2004; University of West Bohemia i Gallery 4, kao deo Newmedia Festival, Cheb, Češka Republika, 2003 ; Filmhouse, kao deo 57. izdanja Edinburgh International Film Festival, Edinburg UK 2003; Art Hostel “usually we spend our time in the garden”, kao deo Experimental Video Art Selekcije bugarskih i međunarodnih festivala i projekata Sofia,Bugarska, 2003; Darklight Film Festival, Dablin, UK, 2002; The Red House Centre for Culture and Debate, kao deo Digital Weekend Micro-festivala digitalne kulture, Sofia, Bugarska 2002; “FLUX01”, Predgrađa Beograda 2001; “Balkan Answer”, St. Petersburg, Rusija 1998; TED Gallery - Sofija i Varna, Bugarska 1998; “Crossing Over +++”, Novi Sad 1998; “Back space”, London, UK 1998; VR “Revolting” – Mančester, UK 1998; “Performance – Interactive Events”, međunarodni Festival, SKC Beograd, 1997; OSTranenie 97, Desau, Nemačka 1997; Dokumenta X/HybridWorkspace, Kasel, Nemačka 1997; Crossing Over ++, Sofija, Bugarska 1997; TZARA Video Marathon Festival, Kišinjev, Moldavija 1997; Kibla Electronic Art Festival Maribor, Slovenija 1997; VideoMedeja Festival, Novi Sad 1996

Kontakt:
baza2005@neobee.net